СМРТ СМАИЛ АГЕ
ЧЕНГИЋА
Крену војска аге богатога
од Липника села маленога,
пут Дробњака мјеста хајдучкога
због харача и доказа моћи
оће Смаил до на Дужи доћи,
па отоле кад харач покупи
да се назад у Липник упути.
Љут је ага на дробњачку рају
четир' љета харач му не дају!
А слушо је од Селмановића
и од бега Осман Мушовића
да је лакше покорит Мораче
но покупит у Дробњак хараче.
Смаил-ага што са Гацком влада
њему није до рајиног блага;
од Липника села маленога,
пут Дробњака мјеста хајдучкога
због харача и доказа моћи
оће Смаил до на Дужи доћи,
па отоле кад харач покупи
да се назад у Липник упути.
Љут је ага на дробњачку рају
четир' љета харач му не дају!
А слушо је од Селмановића
и од бега Осман Мушовића
да је лакше покорит Мораче
но покупит у Дробњак хараче.
Смаил-ага што са Гацком влада
њему није до рајиног блага;
не треба му ни харач ни благо
но плач раје чути му је драго.
Шта су новци наспрам власти, моћи
зато ће им до на Дужи доћи,
да покаже моћ ханџара свога
на сред Дужи села дробњачкога.
Силан беже у злату сијаше
а џефердар на крило држаше.
Три стотине води харачлија,
звук се зурле поче да развија,
таламбаси и бубњи лупају,
но плач раје чути му је драго.
Шта су новци наспрам власти, моћи
зато ће им до на Дужи доћи,
да покаже моћ ханџара свога
на сред Дужи села дробњачкога.
Силан беже у злату сијаше
а џефердар на крило држаше.
Три стотине води харачлија,
звук се зурле поче да развија,
таламбаси и бубњи лупају,
док заставе зраком лепршају
а под њима чалмоношци јашу,
с пјесмом славе свога Смаил-пашу.
Вриште коњи пренатоварени,
на њима су котлови бакрени,
и пешкеши за дробњачке вође,
што ће дати кад на Дужи дође;
а под њима чалмоношци јашу,
с пјесмом славе свога Смаил-пашу.
Вриште коњи пренатоварени,
на њима су котлови бакрени,
и пешкеши за дробњачке вође,
што ће дати кад на Дужи дође;
по заслузи сваком шта припада,
неком чибук и дувана млада,
неком вина а неком аљине,
неком чибук и дувана млада,
неком вина а неком аљине,
све то слуге спремише агине.
Боже мили силовита бега,
Боже мили силовита бега,
нико раван не бјеше до њега.
Шта су Турци и остале паше,
спрам Ченгића брњаша кад јаше.
Јаше беже помамна брњаша,
даде му га на дар Али-паша.
Коњ манито под бегом поскаче,
вришти брњаш јутрос ка да плаче,
то ат свога опомиње пашу,
да ће сјутра вуци да га јашу.
Али Ченгић у бијесу своме,
не размисли добро о овоме,
није лако у Дробњак одити,
и од раје харач покупити.
Та је раја спремна за белаја.
Али крену ага пут Дробњака.
с три стотине бираних Турака,
води Смаил силну војску своју,
вичну свађи, галами и боју.
Покупио бјеше са свих страна,
Мостараца и злијех Гачана,
Невесињце, љуте Требињане,
изјелице Фоче и Сточане,
спрам Ченгића брњаша кад јаше.
Јаше беже помамна брњаша,
даде му га на дар Али-паша.
Коњ манито под бегом поскаче,
вришти брњаш јутрос ка да плаче,
то ат свога опомиње пашу,
да ће сјутра вуци да га јашу.
Али Ченгић у бијесу своме,
не размисли добро о овоме,
није лако у Дробњак одити,
и од раје харач покупити.
Та је раја спремна за белаја.
Али крену ага пут Дробњака.
с три стотине бираних Турака,
води Смаил силну војску своју,
вичну свађи, галами и боју.
Покупио бјеше са свих страна,
Мостараца и злијех Гачана,
Невесињце, љуте Требињане,
изјелице Фоче и Сточане,
још је посло књигу ка Никшићу,
на дворове бегу Мушовићу,
да пошаље Ахмета Баука,
да помогне ако дође мука.
Ахмет води армаду Никшића,
на дворове Ђока Маловића,
ту да чека од Гацка Ченгића.
У Дробњаку шта ли се дешава?
Кроз гору се прича дошаптава,
да главари кршнога Дробњака,
крвав дочек раде за Турака.
У то вила с'града Пирликтора,
абер даде преко чарних гора,
ето Турци и ето Ченгића,
на дворове Ђока Маловића.
Сву су Пиву прошли без опреза,
и ето их на Дужи код кнеза.
На Ђокову ливаду и њиву,
већ шаторе војничке распињу,
логорске се ватре наложиле,
на дворове бегу Мушовићу,
да пошаље Ахмета Баука,
да помогне ако дође мука.
Ахмет води армаду Никшића,
на дворове Ђока Маловића,
ту да чека од Гацка Ченгића.
У Дробњаку шта ли се дешава?
Кроз гору се прича дошаптава,
да главари кршнога Дробњака,
крвав дочек раде за Турака.
У то вила с'града Пирликтора,
абер даде преко чарних гора,
ето Турци и ето Ченгића,
на дворове Ђока Маловића.
Сву су Пиву прошли без опреза,
и ето их на Дужи код кнеза.
На Ђокову ливаду и њиву,
већ шаторе војничке распињу,
логорске се ватре наложиле,
и страже се свуда поставиле,
да им птица без знања не прође,
чека Ченгић да му Ноко дође
да им птица без знања не прође,
чека Ченгић да му Ноко дође
и донесе харач од Ускока.
Залуд Смаил очекује Нока,
доће Ноко али без харача,
и за њим ће догамбат Морача,
мјесто блага и умјесто пара
донијеће јек свог џефердара.
И тако ће свог агу да срете
Бан Церовић и морачке чете.
Још на двору Ђока Маловића,
чека Ченгић Шуја Караџића,
јер од њега благо очекује.
Залуд Смаил очекује Нока,
доће Ноко али без харача,
и за њим ће догамбат Морача,
мјесто блага и умјесто пара
донијеће јек свог џефердара.
И тако ће свог агу да срете
Бан Церовић и морачке чете.
Још на двору Ђока Маловића,
чека Ченгић Шуја Караџића,
јер од њега благо очекује.
Док се Ђоко с Пашом надмудрује.
Пита Ченгић обор - кнеза Ђока,
што 'во нема Жујова и Нока,
и што нема војводе Томића
и са њима Мирка Алексића
и што Петра из Сировца нема,
Да се ође нешто не припрема
Љут је ага, цичи као змија,
а Ђоко се око њег довија,
само дако прође без белаја.
То је аго твоја вјерна раја,
доћ ће теби и Шујо и Ноко,
послушај ме, вели њему Ђоко.
Тако Ђоко агу умирује,
докле Ченгић шербет посркује.
и одбија дувана димове
из дугачке симсије његове,
па замишљен са јастука мека,
гледа горе и брда далека,
чини му се као никад прије,
сваки камен да хајдука крије,
па се трже и низ кулу сађе,
и међ' војску расрђен изађе.
наређује свом слузи Омеру,
најспремнији нек се одаберу,
и поставе сву ноћ да чувају,
све прилазе кули што имају.
Ноћ се спусти, логор се умири,
жути мјесец за врхове вири,
и логорске ватре обасјава,
докле војска под шаторе спава.
Сву ноћ тако до у саму зору,
тишина је била у логору.
Пита Ченгић обор - кнеза Ђока,
што 'во нема Жујова и Нока,
и што нема војводе Томића
и са њима Мирка Алексића
и што Петра из Сировца нема,
Да се ође нешто не припрема
Љут је ага, цичи као змија,
а Ђоко се око њег довија,
само дако прође без белаја.
То је аго твоја вјерна раја,
доћ ће теби и Шујо и Ноко,
послушај ме, вели њему Ђоко.
Тако Ђоко агу умирује,
докле Ченгић шербет посркује.
и одбија дувана димове
из дугачке симсије његове,
па замишљен са јастука мека,
гледа горе и брда далека,
чини му се као никад прије,
сваки камен да хајдука крије,
па се трже и низ кулу сађе,
и међ' војску расрђен изађе.
наређује свом слузи Омеру,
најспремнији нек се одаберу,
и поставе сву ноћ да чувају,
све прилазе кули што имају.
Ноћ се спусти, логор се умири,
жути мјесец за врхове вири,
и логорске ватре обасјава,
докле војска под шаторе спава.
Сву ноћ тако до у саму зору,
тишина је била у логору.
Са истока кад сунце огрија,
на ноге је устала ордија.
Смаил-ага каве посркује,
слуге зове, оштро наређује:
на ноге је устала ордија.
Смаил-ага каве посркује,
слуге зове, оштро наређује:
да се шаљу брзоноги момци,
у Тушини Церовић Новици,
и да му се порука пренесе:
у Тушини Церовић Новици,
и да му се порука пренесе:
„да дојури и харач донесе,
јер времена за чекања нема,
харач море брзо да се спрема".
Брзе слуге брже отрчаше,
и Смаила сама оставише,
да одмара на меку дивану.
Уто Шујо на вратима бану,
па наклоно назива му Бога
(мук на оџак Ђока лукавога,)
докле Ченгић ка' лав рањен пуче,
ђе си досад рајетински вуче!?
Ја дојахах у мој Дробњак јуче!
Зар се тако паша дочекује,
зар господар да чекати смије!?
И што ми се харач не донесе,
немој Дробњак ђаво да однесе.
Мудар Шујо умирује бега:
јер времена за чекања нема,
харач море брзо да се спрема".
Брзе слуге брже отрчаше,
и Смаила сама оставише,
да одмара на меку дивану.
Уто Шујо на вратима бану,
па наклоно назива му Бога
(мук на оџак Ђока лукавога,)
докле Ченгић ка' лав рањен пуче,
ђе си досад рајетински вуче!?
Ја дојахах у мој Дробњак јуче!
Зар се тако паша дочекује,
зар господар да чекати смије!?
И што ми се харач не донесе,
немој Дробњак ђаво да однесе.
Мудар Шујо умирује бега:
„Господаре, части ми и свега,
ја ти досад нисам мог'о доћи,
мада кренух иза пола ноћи,
Но добро ми доша' господаре,
на оџаке Маловића старе."
И ту Шујо расположи бега,
сједе Шуја, Смаил поред њега,
па му нуди жућана дувана,
и дава му каву из филџана,
докле Ченгић Шуја пропитује,
ја ти досад нисам мог'о доћи,
мада кренух иза пола ноћи,
Но добро ми доша' господаре,
на оџаке Маловића старе."
И ту Шујо расположи бега,
сједе Шуја, Смаил поред њега,
па му нуди жућана дувана,
и дава му каву из филџана,
докле Ченгић Шуја пропитује,
војевода Мина не мирује.
У Морачи скупио је чете,
спремне момке ка' пушке запете,
да на Турке ка један полете,
да Грахово и Стевана свете,
и да сјеку чету Ченгијића,
ал чекају Шуја Караџића,
јер задатак Кара - Шујо има,
да доведе агу са Турцима,
што је ближе ка двије Мораче,
У Морачи скупио је чете,
спремне момке ка' пушке запете,
да на Турке ка један полете,
да Грахово и Стевана свете,
и да сјеку чету Ченгијића,
ал чекају Шуја Караџића,
јер задатак Кара - Шујо има,
да доведе агу са Турцима,
што је ближе ка двије Мораче,
ђе ће аги мајка да заплаче.
Него шта се на Дужи дешава,
Кара -Шујо аги објашњава,
ја се бојим мој аго честити,
да се харач неће покупити,
рају може само страх да веже,
Него шта се на Дужи дешава,
Кара -Шујо аги објашњава,
ја се бојим мој аго честити,
да се харач неће покупити,
рају може само страх да веже,
па предлажем мој честити беже,
да ти војска на Мљетичак иде,
да је раја и главари виде,
а кад виде волику армаду,
одмах харач има да предаду.
Наговара Шујо силног бега,
и Морачи ближе мами њега,
ђе ће лакше ударит' му вуци,
са Новицом на Мљетичак луци.
Уто слуга Абдулах уљеже,
па прозбори: „Милостиви беже,
стигле слуге од Церовић бана,
што посласте у освиту дана,
и Церовић бане поручује,
да он царски харач прикупљује,
и још има да прикупи мало,
то од раје још што је остало,
па с' харачем до сјутра у зору,
да ти војска на Мљетичак иде,
да је раја и главари виде,
а кад виде волику армаду,
одмах харач има да предаду.
Наговара Шујо силног бега,
и Морачи ближе мами њега,
ђе ће лакше ударит' му вуци,
са Новицом на Мљетичак луци.
Уто слуга Абдулах уљеже,
па прозбори: „Милостиви беже,
стигле слуге од Церовић бана,
што посласте у освиту дана,
и Церовић бане поручује,
да он царски харач прикупљује,
и још има да прикупи мало,
то од раје још што је остало,
па с' харачем до сјутра у зору,
биће, аго, у твојем логору."
Поклони се слуга па изађе,
осмјех паши на лицу се нађе,
задовољан с' поруком од Нока,
јер му стиже харач од Ускока,
па Омеру слуги благо рече:
Поклони се слуга па изађе,
осмјех паши на лицу се нађе,
задовољан с' поруком од Нока,
јер му стиже харач од Ускока,
па Омеру слуги благо рече:
„спремај логор одмах да се креће".
И тако је војска Ченгијића,
напустила оџак Маловића,
и отишла пут Мљетичка равна,
ђе ће сјутра у освиту дана,
ударит им из горе хајдуци,
под Ивицом на Мљетичак луци.
Када Ченгић на Мљетичак стиже,
по ливади шаторе подиже,
слуге трче, ватре наложише,
И тако је војска Ченгијића,
напустила оџак Маловића,
и отишла пут Мљетичка равна,
ђе ће сјутра у освиту дана,
ударит им из горе хајдуци,
под Ивицом на Мљетичак луци.
Када Ченгић на Мљетичак стиже,
по ливади шаторе подиже,
слуге трче, ватре наложише,
и на њима котлове ставише.
Неко пуца, неко коље браве,
неко оштри сабље смичи главе,
други чисти коње око грива
а неко их клинцима поткива;
неко оштри сабље смичи главе,
други чисти коње око грива
а неко их клинцима поткива;
дан цијели до поноћи тако,
онда војска отиде полако
да одмара и да логор чува.
Киша поче тихи вјетрић дува
докле Ченгић под шатором спава
Ахмет Баук с војском стражу дава.
Шујо оде да стражу обиђе,
па лагано у ограде сиђе
ђе су коњи агини свезани.
Те брњаша и силног путаља
у жељезне упуте оставља
да не може ага да их јаше
ни да сабљом с' брњаша замаше
и да кида главе Дробњацима
кад му ноћас Ноко с ускоцима
и Радулов Мина са вуцима
на шаторе ударе Турцима.
Ноћ је мутна, ситна киша лије
пођекоја муња с'неба бије,
и удара у борове вите
и открива хајдуке сакрите
шћућурене за стабла букова
под командом Мине Радулова.
Рече Ноко војеводи Мини:
кад му ноћас Ноко с ускоцима
и Радулов Мина са вуцима
на шаторе ударе Турцима.
Ноћ је мутна, ситна киша лије
пођекоја муња с'неба бије,
и удара у борове вите
и открива хајдуке сакрите
шћућурене за стабла букова
под командом Мине Радулова.
Рече Ноко војеводи Мини:
„мој војводо и соколе сиви,
сад удримо јер нам друге нема,
докле Ченгић и сав логор дрема".
Кад то рече Церовић Новица,
погледаше к' нему обојица,
као помоћ да ишту од Бога.
Тако овог јутра крвавога,
зацикташе пушке осветнице
под командом Мине и Новице.
Боже мили страшнога удеса,
као муња кад шине с небеса,
тако ова чета из омара
јутрос снажно на Турке удара.
У логору паника завлада,
врисну неко: „Дробњак нас напада!
Ето с'њима од Мораче врага,
сад удримо јер нам друге нема,
докле Ченгић и сав логор дрема".
Кад то рече Церовић Новица,
погледаше к' нему обојица,
као помоћ да ишту од Бога.
Тако овог јутра крвавога,
зацикташе пушке осветнице
под командом Мине и Новице.
Боже мили страшнога удеса,
као муња кад шине с небеса,
тако ова чета из омара
јутрос снажно на Турке удара.
У логору паника завлада,
врисну неко: „Дробњак нас напада!
Ето с'њима од Мораче врага,
и још чете ту су Карадага".
Жедан крви гавран с' гране гракну,
Ахмет Баук на коња умакну,
чим је прва зациктала пушка,
он је леђа окренуо мушка
и побјег'о пут Никшића града,
остављајућ' Ченгића да страда.
Жедан крви гавран с' гране гракну,
Ахмет Баук на коња умакну,
чим је прва зациктала пушка,
он је леђа окренуо мушка
и побјег'о пут Никшића града,
остављајућ' Ченгића да страда.
Док се турска разавиза сила,
хајдучка је из шуме јурнула
на шаторе да сијече главе,
касапнице страшне и крваве,
гавран с' гране одавно не памти,
а све битке и бојишта прати,
те залаже меса јуначкога,
ал' овога јутра крвавога,
заложиће што се над'о није,
тјело страшног српског крвопије,
Ченгијића злогласнога паше,
на ког јутрос вуци кидисаше.
Скочи Ченгић из меке постеље,
па бијесно истрча напоље,
ма још сабљом замануо није,
згодише га зрна синџирлије.
Неко пушку на бега опали,
и пред шатор зелени га свали,
чија ли га згоди осветница?
Јел' то био Церовић Новица,
је ли диљка Шуја Караџића,
ил' је пушка Мемедовић Мића,
ил' је можда Риста Јанковога,'
ил' је срећа Петра Станковога!?
Од чије ли пушке Смаил паде,
то сам Господ на небеса знаде.
Ченгић паде, а Мирко допаде,
те му русу одсијече главу,
те на овом мегдану крваву,
доби витез са Малинска славу.
На Мљетичку пољу српске славе,
дочепа се Дробњак русе главе,
хајдучка је из шуме јурнула
на шаторе да сијече главе,
касапнице страшне и крваве,
гавран с' гране одавно не памти,
а све битке и бојишта прати,
те залаже меса јуначкога,
ал' овога јутра крвавога,
заложиће што се над'о није,
тјело страшног српског крвопије,
Ченгијића злогласнога паше,
на ког јутрос вуци кидисаше.
Скочи Ченгић из меке постеље,
па бијесно истрча напоље,
ма још сабљом замануо није,
згодише га зрна синџирлије.
Неко пушку на бега опали,
и пред шатор зелени га свали,
чија ли га згоди осветница?
Јел' то био Церовић Новица,
је ли диљка Шуја Караџића,
ил' је пушка Мемедовић Мића,
ил' је можда Риста Јанковога,'
ил' је срећа Петра Станковога!?
Од чије ли пушке Смаил паде,
то сам Господ на небеса знаде.
Ченгић паде, а Мирко допаде,
те му русу одсијече главу,
те на овом мегдану крваву,
доби витез са Малинска славу.
На Мљетичку пољу српске славе,
дочепа се Дробњак русе главе,
са Ченгића аге из Липника,
харачлије и српског крвника;
харачлије и српског крвника;
када Ченгић у јутрење паде,
зора свјетлост Црној Гори даде
и с' топлотом Цетиње огрија,
нарочито Његоша генија.
зора свјетлост Црној Гори даде
и с' топлотом Цетиње огрија,
нарочито Његоша генија.
