КУЛА КАРАЏИЋА
Непокорна Караџића куло
За тебе се на далеко чуло,
Јер си свети крст небу дизала
Кад је луна по теби гмизала;
За тебе се на далеко чуло,
Јер си свети крст небу дизала
Кад је луна по теби гмизала;
К Цетињу си шљеме окретала
Кад је здува најљуће дувала,
Изнад тебе у времена стара
Сијала је луча слободара
Те гријала Дробњак охладњели
И слободом народ зажељели.
Ти си, куло, сјетовала рају
Да хараче Турцима не дају,
И била си поило јуначко
Са слободом за племе дробњачко.
Још бијаше штит свога племена
Од најезде турскога имена.
Ти си куло кроз тешко вријеме
На твој оџак и под српско шљеме
Одгајила седам војевода,
Предводника дробњачког народа.
Ти одгоји војеводу Митра
Из ког сија сувомуњка хитра!
Куд је Митар сабљом замануо
Ту је турски мрамор настануо.
Још два Јока два сокола сива
Две војводе дробњачких планина
Што су муке Турцима давали
Кад је здува најљуће дувала,
Изнад тебе у времена стара
Сијала је луча слободара
Те гријала Дробњак охладњели
И слободом народ зажељели.
Ти си, куло, сјетовала рају
Да хараче Турцима не дају,
И била си поило јуначко
Са слободом за племе дробњачко.
Још бијаше штит свога племена
Од најезде турскога имена.
Ти си куло кроз тешко вријеме
На твој оџак и под српско шљеме
Одгајила седам војевода,
Предводника дробњачког народа.
Ти одгоји војеводу Митра
Из ког сија сувомуњка хитра!
Куд је Митар сабљом замануо
Ту је турски мрамор настануо.
Још два Јока два сокола сива
Две војводе дробњачких планина
Што су муке Турцима давали
А народу слободу стварали
Ти још даде вођу Димитрија
Што је Дробњак охладњели грија.
На твоме се поносном оџаку
План ковао дробњачком устанку
Под командом војводе Стојана
Туркомрзца и великог бана.
Али Турци овога сокола
Погубише код Пирнога Дола,
С четрдесет других устаника
Све великих слободе ратника!
С твог оџака војвода је Шујо
Ти још даде вођу Димитрија
Што је Дробњак охладњели грија.
На твоме се поносном оџаку
План ковао дробњачком устанку
Под командом војводе Стојана
Туркомрзца и великог бана.
Али Турци овога сокола
Погубише код Пирнога Дола,
С четрдесет других устаника
Све великих слободе ратника!
С твог оџака војвода је Шујо
За кога је сваки Србин чуо
Јер је свјетлост у тмуши палио
За Ускоке и за Дробњак цио
Борио се код Ужица града
На Суводо и код Београда
Свуда ђе се српство спашавало
На кога је исламство дувало
Сретао је Кара-Ђока лава
Коме неће умирати слава
Док је Мошти у Острошке греде
И док људи крај гусала сједе
Ти си куло од клесан камена
Била стаза свезаног племена
И путоказ напатног народа
Како треба стећи се слобода
Ђе се народ неће бојат више
Да им Ченгић за хараче пише
И да страши сиротињу рају
Да му харач предати морају
Јер ако му харач не предају
Најгорему нека се надају
Нити ће се бојат Мушовића
Јер је свјетлост у тмуши палио
За Ускоке и за Дробњак цио
Борио се код Ужица града
На Суводо и код Београда
Свуда ђе се српство спашавало
На кога је исламство дувало
Сретао је Кара-Ђока лава
Коме неће умирати слава
Док је Мошти у Острошке греде
И док људи крај гусала сједе
Ти си куло од клесан камена
Била стаза свезаног племена
И путоказ напатног народа
Како треба стећи се слобода
Ђе се народ неће бојат више
Да им Ченгић за хараче пише
И да страши сиротињу рају
Да му харач предати морају
Јер ако му харач не предају
Најгорему нека се надају
Нити ће се бојат Мушовића
Ни стрецати од Селмановића
Нит Баука нит Реџепашића
Нит Мекића нити Тановића
Нит Зулфикар паше Миљевине
Нит страшити од гладне године
Нит Скопљака побјешњелог паше
Што попали савардаке наше
Ал ти куло и ти савардаци
Ви сте били устанички шанци
И ровови слободних Дробњака
И штит раје од сабље Турака
Твоје борце с Караџића куле
И дан данас куну Босном буле
Са твојијех куло пушкарница
Често се је чула осветница
Кад год се је осветница чула
Од бола је закукала була
Осветница светила је твоја
Петровиће сред Мљетичког боја,
Што су пали на равно Грахово
Ће заплака срце Његошево.
Нит Баука нит Реџепашића
Нит Мекића нити Тановића
Нит Зулфикар паше Миљевине
Нит страшити од гладне године
Нит Скопљака побјешњелог паше
Што попали савардаке наше
Ал ти куло и ти савардаци
Ви сте били устанички шанци
И ровови слободних Дробњака
И штит раје од сабље Турака
Твоје борце с Караџића куле
И дан данас куну Босном буле
Са твојијех куло пушкарница
Често се је чула осветница
Кад год се је осветница чула
Од бола је закукала була
Осветница светила је твоја
Петровиће сред Мљетичког боја,
Што су пали на равно Грахово
Ће заплака срце Његошево.
Још колико мука ти освети,
име твоје неће умријети
Док је вила у Потајској гори,
Док Мораче горд Дурмитор двори,
И док утве језером пливају,
И док вуци Лолом завијају,
Докле срне по Јаворју скачу,
И док врани изнад Тали гачу,
И док ватра са огњишта пламти,
име твоје неће умријети
Док је вила у Потајској гори,
Док Мораче горд Дурмитор двори,
И док утве језером пливају,
И док вуци Лолом завијају,
Докле срне по Јаворју скачу,
И док врани изнад Тали гачу,
И док ватра са огњишта пламти,
Име ће се твоје спомињати.
Сама себе пјесми препоручи
А она те у загрљај скучи,
И сави те у своје стихове
Сама себе пјесми препоручи
А она те у загрљај скучи,
И сави те у своје стихове
Те гуслара народнога зове
Да ти име уз струне спомене
Борба нема без пјесме цијене.
Да ти име уз струне спомене
Борба нема без пјесме цијене.
