КОЛО ЗАВЈЕРЕ



Пошто Шујо обећа Владици
да ће скинут у првој прилици
главу силног Смаила Ченгића
рад Грахова и рад Петровића,
У манастир' окупи главаре
пушкобије и бојнике старе
спремне борце за љута бојишта
са чувених кућа и огњишта,
што издати у невољи неће.
Он окупи уз свјетлост свијеће
храбро јато горских соколова,
међу прве Мину Радулова
из Мораче ђе још гавран гаче
над мрамором Хасана Мекића
ког кубура уби Радовића
па до Мине Церовић Новицу,
До Новице Јакића Окицу,
великога турског крвопију,
чије мишке знају бој да бију,
до богатог Ђока Маловића,
ето попа Митра Головића,
а до попа Петар из Сировца
којем равног нема Црногорца,
ни по стасу ни десници руци
добро су га запамтили Турци,
а до њега Хамза је Томићу
и с Малинска Мирко Алексићу
Срдановић Милија је с њима
који јаде задаје Турцима,
његов оџак Турцима не служи
но се с четом по планина дружи;
Па до њега сердар Башовићу
и вук горски кнез Јоко Ђурђићу.
Да л' је било љепше свите бојске
за трпезом вечере косовске.
Гледа Шујо уз свјетлост свијеће
витезове што мријети неће,
па овако свој' је браћи река
од крви ће потећи ријека!
Браћо моја и дружино драга,
ван зидина и светога прага,
не смје нико нншта да сазнаде
да нам народ не дочека јаде.
Ми морамо опрезно чинити
и Ченгића амо домамити,
а када га домамимо амо
глава ће му пут Цетиња само
из Дробњака моћи да отиде,
нек је браћа у Биљарди виде.
Сви главари што на скупу бише
полилелеј коло уватише
насред цркве знак да издат неће,
коло ратне завјере и среће.






Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ
Објавио