ГЛАД У
ДРОБЊАКУ
Силан везир од Травника града
што босанским вилајетом влада
посла свога пашу Миљевину
на дробњачку тешку сиротињу
да умири дробњачке хајдуке
што не маре за Стамбол и Турке,
но крстаре по Херцеговини
и пркосе Турској царевини;
што босанским вилајетом влада
посла свога пашу Миљевину
на дробњачку тешку сиротињу
да умири дробњачке хајдуке
што не маре за Стамбол и Турке,
но крстаре по Херцеговини
и пркосе Турској царевини;
по Санџаку с' четама четују
а с' Цетињем и Петром шурују.
Са морачким вуцима се друже
и с'четама Колашином круже,
а често су около Никшића.
Зато везир посла Ченгијића
Зулфикара пашу Миљевину
да умири дробњачку крајину.
Када паша стиже у Дробњаке,
он попали раји савардаке,
а плијени стада и говеда.
Тад јунаци што носе ханџаре
и за пасом љуте цефердаре,
отидоше гори у хајдуке
да с' четама нападају Турке.
Нејач главу да сачува, мора
бјежат неђе пут Морачких гора
и Роваца хајдучке јазбине
и пут Жупе Никшићке крајине.
а с' Цетињем и Петром шурују.
Са морачким вуцима се друже
и с'четама Колашином круже,
а често су около Никшића.
Зато везир посла Ченгијића
Зулфикара пашу Миљевину
да умири дробњачку крајину.
Када паша стиже у Дробњаке,
он попали раји савардаке,
а плијени стада и говеда.
Тад јунаци што носе ханџаре
и за пасом љуте цефердаре,
отидоше гори у хајдуке
да с' четама нападају Турке.
Нејач главу да сачува, мора
бјежат неђе пут Морачких гора
и Роваца хајдучке јазбине
и пут Жупе Никшићке крајине.
Жупа, Ровца и Мораче двије
крајине су ђе се народ крије,
од ханџара љутих зулумћара.
А војвода Шујо тог времена
молио је главаре племена,
побратима војеводу Мињу
и светога Петра на Цетињу,
да му народ склоне да не скићу
Док им села пали Ченгијићу.
Па уз помоћ Петра Петровића
одвео је код Обреновића,
Код Милоша јунака и лава,
сто педесет дробњачкијех глава,
и са њима породице њине
док Дробњаком црна глад размине.
И Шујо је у ово вријеме
два пут своје одводио племе
у Србију код кнеза —јунака
све због глади и злијех Турака.
