КУЛА УСТАНИКА



У племену дробњачкоме,
на камену поносноме,
стоји тврда једна кула —
далеко се она чула.

Гордо стоји ова кула
и пркоси душманима,
ко високи горд Дурмитор
што се бори с облацима.

Колико је витезова
ова тврда кула дала,
имена им на никшићки
сури бедем не би стала!

Караџића кула то је
у прве је људи броје,
јер је стожер и штит била
од најезде турских сила.

У највећем турском јеку
ова кула за мегдана
даде Митра и два Јока,
Димитрија и Стојана.

Стрецале су османлије
од Никшића до Стамбола,
када није у корице
Стојанова сабља гола.

Ама Шујо син Стојанов,
прослави се по највише -
на облаку виш Мљетичка
војводино име пише.

А до њега стоји Мирко,
Петар, Ђоко и Новица,
а под ноге безглав лежи
Смаил-ага, турска злица.
 
Колико је Смаил-ага,
од Липника злогласнога,
доводио зулумћаре
на војводу дробњачкога.

И палио цио Дробњак,
и хараче узимао,
све док није на Мљетичку
под ускочки ханџар пао!

Кад погину Смаил-ага,
војвода је славу стеко,
Владика је Раде вако
у Биљарди њему реко:

Да не бјеше из Петњице,
тврде куле Караџића,
не би биле освећене
главе девет Петровића!

Да не бјеше на Мљетичку
војеводе кара-Шуја
Још би Дробњак „харач море"
од Ченгића паше чуја.

Ту је био и бан Ноко...
па лагано проговори
заиста се Караџићи
одужише Црној Гори.






Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ
Објавио