ЧЕТА С ПЛАНИНИЦЕ



У вријеме црно и несрећно
Најтежега српскога раздора
Планиницом красна чета хита
На капе им грб српскога двора

То је чета Бјелић Милутина
С њим четири чувају га сина

Такве чете Планиницом прије
Под оружјем пролазило није
Ал планина једну тајну крије
Засједу им праве крвопије

Над планином црни гавран кружи
Хладан вјетар са љутином реже
А на снијег крај буковог пања
Син и отац у крв своју леже

Када снијег крвави окопни
И траг гладних звијери нестане
Планиница тужно ће запјеват
Што во нема чете да ми бане.




Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ
Објавио