НИЗ МОРАЧУ



Гусле моје бил' ми казат знале
Је л' истина што с' виле пјевале
За Морачу и за горе њене
И крваве морачке стијене
За јунаке и за главосјече
Јс л' истина да Дробњак утече
У Морачу испред зулумћара
Миљевине паше Зулфикара
Је л' истина да је Скопљак паша
У Морачи тврди отпор наша
Је л' Мекића бега Колашина
Погубио Радовићу Мина
Је ли Мијат са сабљом у руке
Разгонио по Морачи турке
Је ли Попе сустиго Мурата
На крвава колашинска врата
Да л' су турци Колашина града
Могли проћи Морачом без јада
Јесу л' могли изгонити стада
По Јаворју да стадо не страда
Још сам слушо ђе пјевају виле
Па ми каж' те гусле моје миле
Ви све знате па је ли истина
Да је племе окупио Мина                                                                               
И повео пут земље Србије
Кад Ђорђије поведе нахије
Да дахије бијесне умири
И да тамјан по Србији шири
Још чух виле с морачких планина
Да је Марко на коња Шарина
Пројахао морачким кланцима
С'а његова оба побратима
Оде на гроб ујака јунака
Сташе гусле саме да говоре
За Морачу и 'за њене горе:
"Чуј пјесниче, дивни српски роде
Морача је гнијездо слободе
Нико тако свијетлио није
За вријеме турске империје
И да не би Мине и Мијата
Славног рода и Вука крилата
Морача би друге породила
И опет би слободом зрачила.




Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ
Објавио