ГРОБ БЕЗ МАЈЧИНЕ СУЗЕ
Пита јадна старица Марица
Нагоркињу са талских литица:
Нагоркињу са талских литица:
"Златокосо са талских стијења
Поштења ти и твог ти вилења
Знаш ли ишта за мог Драгутина
Сина мога од двадес година
Три године нема га из рата
Нит се јавља нит доди на врата
Нит о њему зна ми ко казати
Зато вило оћах те молити
Ти све знадеш па ми право реци
Да бар знадем ја гробове ђеци".
Вила косу у страну забаци
Па овако говори старици:
Поштења ти и твог ти вилења
Знаш ли ишта за мог Драгутина
Сина мога од двадес година
Три године нема га из рата
Нит се јавља нит доди на врата
Нит о њему зна ми ко казати
Зато вило оћах те молити
Ти све знадеш па ми право реци
Да бар знадем ја гробове ђеци".
Вила косу у страну забаци
Па овако говори старици:
"Слушај добро Баошић одива
Драгутина нећеш виђет жива
Драгутин ти никад неће доћи
Нит ћеш мајко на гроб његов поћи
Сахрањен је с многима заједно
Ђе је много крви проливено
У несретњем фронту солунскоме
И великом страдању српскоме
Пао ти је ђе панути треба
Драгутина нећеш виђет жива
Драгутин ти никад неће доћи
Нит ћеш мајко на гроб његов поћи
Сахрањен је с многима заједно
Ђе је много крви проливено
У несретњем фронту солунскоме
И великом страдању српскоме
Пао ти је ђе панути треба
За слободу и крст часни с неба'
То прозбори вила и одлеће
А Марица од зле своје среће
На камен је сјела починула
И вако је јадна затужила:
То прозбори вила и одлеће
А Марица од зле своје среће
На камен је сјела починула
И вако је јадна затужила:
Драгутине срећо моја
Ђе се ђеде младост твоја
Ће ми сине ти настрада
Код проклетог Скадра града
Да ти мајка гроб не гледа
Ни крај хладне плоче сједа
Нити да ти нађем лијек
Но ћу кукат задовијек
И гледати Проклетије
Гроб у туђем гроб да ли је
Куку чедо најмилије.
Ђе се ђеде младост твоја
Ће ми сине ти настрада
Код проклетог Скадра града
Да ти мајка гроб не гледа
Ни крај хладне плоче сједа
Нити да ти нађем лијек
Но ћу кукат задовијек
И гледати Проклетије
Гроб у туђем гроб да ли је
Куку чедо најмилије.
