РОНАЦ
Као ронац што рони дубоко
И дно мутне ријеке што гледа
И дно мутне ријеке што гледа
Тако и ја с хартијом и с пером
Пјевам вакат што се виђет неда
Мој је вакат борба и мегдана
Мој је вакат тврде људске рјечи
Мој је вакат тврде људске рјечи
Мој је вакат одавно прошао
А пјесма му пролазност спријечи
Као када сред реке на камен
Сједиш, а све крај тебе пролази
Сједиш, а све крај тебе пролази
Пјесник прави из свога времена
Вакту другом мора да одлази'.
