ИЗВОР
Болан уздах грлу ми се оте
И зажмурих, када тужан виђох
И зажмурих, када тужан виђох
Мог прађеда и ђеда огњиште
Ком обраслим трњем путем приђох
Много љета ту нога не дође
Вјетар с плоче пепео распире
Вјетар с плоче пепео распире
Знак живота само извор даје
Што крај старе колибе извире
Тужну причу сурвана зидина
Прича мени о прошлом земану
Прича мени о прошлом земану
Слуш'о сам је чулом вида мога
Гледајући чађу на тавану.
