ГРАДИ СТЕФАН СЕБИ ЗАДУЖБИНУ



Јеног дана син Вуканов Стефан
На доратy y Морачу банy,
И над самим кањоном Мораче
Светy кyћy божјy градит стану.

Народ камен за тy божјy кyћy
Доносаше са Лоле планине,
Молећи се Синy Распетоме
Да и њима зора једном сине

Гради Стефан себи задужбину
И гроб вјечни на овом свијетy,
А народy морачком на поклон
Даде Стефан краснy кyћy светy

Луча, сину, морачком племену
Над, кањоном, бистре воде љyте,
И та лyча морачком племенy
Обасјава вјековима путе.




Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ
Објавио