ДРОБЊАЦИ



Нагоркињо с' Пирликтора града,
ђе војвода Момчило је влада,
историје отвори странице
и дробњачке каж'ми перјанице
што у борби противу Турака
за слободу гинуше Дробњака.
Проговара нагоркиња вила
са зидина војводе Момчила:
„О пјесниче, рода Србинова,
не треба ти то у вакта ова-
нема више оних витезова,
нит се образ и част људска штују
но погани на поштење пљују;
и шта ће ти имена јунака-
данас нема овуда Турака?
Ал' ако те баш та жеља вуче
историје дат ћу теби кључе,
споменућу све што те занима
Још од боја Дробњака с' Кричима".
Видиш ове сурване зидине
на врх горде Пирликтор планине ?
Гроб је вјечни војводе Момчила
и дворови змајева и вила.
Рад престола и краљева блага
њега изда Видосава млада.
Одавде сам посматрала Марка
кад посјећа гроб свога ујака.
Марко Шарца римским друмом јаше.
док се звјерке око пута плаше.
Гледала сам и Саву светога
ђе но поји ђакона жеднога,
једним махом штапа дрвенога.
Па столица Црнојевић Ива
дробњачка је историја жива,
На којој се Иво одморио
у Дробњаке кад је доходио,
па мост римски преко Буковице
и гробови Турски код Петњице,
па колико старих споменика
још из доба Илира и Грка.
Овуда је људска насеоба,
била прије Косовскога доба.
На Ивици у долу крај воде
гроб је и сад кричкога војводе.
Од тог вакта до данашњих дана
траје љута борба непрестална.
Сваки камен кршнога Дробњака
ил је мрамор ил је гроб јунака:
од Дробњака или од Турака.
Сред Дробњака, у Косорић село.
Реџеп-паше одмара тијело,
Под гомилом бачена камена.
Ту ђе паши не помога сила
народ зове Пашина гомила.
Још ето ти Нусрет зулумћара
на сред села Мокрог ђе одмара:
ал ту нема ни пола тијела
но је Турска војска однијела
пут дивнога Сарајева града
ђе џамија бегова је сада.
пола тјела Нусрет-турског бега.
да звјериње не развлаче њега.
Па пјесниче код Пашине воде
има мрамор Косорић војводе
и пљеваљског Селмановић-паше
кога ове горе позобаше,
погуби га кауркиња, стога
да освети господара свога.
Па крвави кањон Комарнице
ђе несташе турске изјелице;
ту је гробље турских пашалија
који хтјеше да Оџа завија
сред Дробњака љутог кременштака.
Ал војвода Јоко то не даде,
па Крстовдан Турака нестаде.
Па пјесниче на Крново равно,
ту је мрамор пободен одавно
горостаса и горског хајдука,
орлушине Лопушине Вука.
Па гробови турски у Петњици
што побише с' куле осветници.
Кад је паша доводио војску
па гробови турски на Дубровску.
0 пјесниче, на пољу Мљетичку
гледала сам битку осветничку,
ђе вукови дробњачких планина
у цик зоре удрише Турцима,
рад освете Граховскијех рана
тад вукови светише Стевана
и падлијех осам Петровића
русом главом Смаила Ченгића;
још колико турских зулумћара
про Дробњачких клисура одмара,
јер су амо с војском долазили
и од раје хараче тражили,
и палили домове Дробњака
под командом бијесних Турака.
Колико је само изгинуло
Скопљак-паша кад је долазио,
да умири устаничку рају
што хараче нешћеше да дају.
И колико изгину Турака
кад Зулфикар акну про Дробњака,
и Мушовић од Никшића града
Дробњак кад је са силом напада,
колико му Турака настрада.
У врлетне стијене и горе
ђе се вуци за слободу боре.
Но ти вуци сами не бијаху
јер пред њима орли летијаху,
какав бјеше соко Бане Ноко;
Ту војводска Косорића кула
која се је на далеко чула.
Колико је ту било војвода
тешког вакта народа овога:
И Боришу, Илију, Оташа
историја запамти их наша;
Па крвава кула Караџића,
колико је ту било кућића
и великих људи и јунака
које памте народи Дробњака.
Из те куле и са тог оџака
два су Јока, два витеза јака.
А војводе Митар и Стојане-
стуб бијаху дробњачке одбране;
па војвода Шујо-Василије
тај марио за Султана није,
још бијели чардак Алексића,
и дворови браства Маловића,
и јунаци с'оџака Томића,
и курјаци с'куле Церовића
колико је ту било јунака
не би перо Миљанова Марка
сплело вјенац толиких првака,
а не вила саломљених крила.
Но, пјесниче, нека људи чују,
ајд запјевај о војводи Шују!
Твоја пјесма бит ће мени мила,
јер сам са њим посестрима била.






Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ
Објавио