ПОТАЈСКА ГОРА



Страx би било Краљевића Марка
Да. наљеже кроз потајскy горy,
Шибао би својега Шарина
Да за дана дође Пирликторy

Радије ви с' Мyсом и Богданом
Љути мегдан опет дијелио,
И изашо на мегдаи арапy
Но y гори потајској ноћио

Кроз тy шyмy и мрчаве њене
Завијајy огладњели вyци,
Тy још има панцира, чyтyра
Што у бјекствy повацаше Тyрци

Људске кости тy звјерке разносе
Туда виле расплетyјy косе,
У тој шyми још живе змајеви
Тy гнијезда не праве орлови.




Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на САДРЖАЈ
Објавио